Slobodan izvoz nameštaja u Rusiju od 1. januara

Bez autora
Nov 17 2010

Od 1. janura 2011. godine u Rusiju će biti slobodan izvoz nameštaja, bez carina, jer tako predviđa Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije. To istovremeno znači bescarinski izvoz nameštaja za kuhinje, dnevne i spavaće sobe i u Belorusiju i Kazahstan.To će naše proizvode učiniti konkurentnijim, jer će biti jeftiniji za 20 posto od nameštaja iz drugih zemalja, ali je potrebno da ti proizvodi imaju status srpskog proizvoda, odnosno da 51 posto delova bude iz Srbije. Sav nameštaj koji ide na rusko tržište mora imati GOS standard, što će prethodno ocenjivati posebna komisija iz Rusije.

Slobodan izvoz nameštaja u Rusiju od 1. januaraOd 1. janura 2011. godine u Rusiju će biti slobodan izvoz nameštaja, bez carina, jer tako predviđa Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije.

To istovremeno znači bescarinski izvoz nameštaja za kuhinje, dnevne i spavaće sobe i u Belorusiju i Kazahstan. To će naše proizvode učiniti konkurentnijim, jer će biti jeftiniji za 20 posto od nameštaja iz drugih zemalja, ali je potrebno da ti proizvodi imaju status srpskog proizvoda, odnosno da 51 posto delova bude iz Srbije. Sav nameštaj koji ide na rusko tržište mora imati GOS standard, što će prethodno ocenjivati posebna komisija iz Rusije.

Slovenačka vlada ima proseban program kroz koji finansira strateška bilateralna partnerstva, u okviru kojih se vode i pregovori srpske i slovenačke drvne industrije.

U Sloveniji je pod šumama 62 posto teritorije, od čega su 60 posto četinari, a 40 posto lišćari, što je komplemetarno resursima Srbije, koja ima mnogo više lišćara, ali joj nedostaju četinari.

Srbija ima 2,25 miliona hektara pod šumama, od čega četinari čine samo 12 posto, najviše je bukovih šuma 40 posto i hrastovih oko 28 posto. Problem je što je drvo iz godine u godinu sve lošijeg kvaliteta, tako da samo 40 oposto predstavlja tehničko drvo, a 60 posto ogrevno. Godišnje oko milion kubika drveta ide u preradu, ali je u izvozu rezanih ploča i građe za devet mesci ostvaren deficit od 28 miliona dolara, dok je sa nameštajem situacija mnogo bolja, što je doprinelo da ukupan suficit u razmeni bude 28 miliona dolara.

Ove godine ostvaren je rast izvoza od 10 posto, što je još uvek manje za 30 posto nego 2008. godine. Sa Slovenijom smo ostvarili suficit, jer smo imali izvoz od 20 miliona, a uvoz od 7,5 miliona miliona dolara.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik